1 U tebe se, Gospode, uzdam, nemoj me ostaviti pod sramotom vjeènom. 2 Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me, prigni k meni uho svoje i pomozi mi. 3 Budi mi grad gdje bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si ti grad moj i krjepost moja. 4 Bože moj! uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove. 5 Jer si ti nadanje moje, Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje. 6 Tebe se držim od roðenja, od utrobe matere moje ti si braniè moj; tobom se hvalim svagda. 7 Èudo sam mnogima, a ti si utoèište moje jako. 8 Usta su moja puna hvale tvoje, slave tvoje svaki dan. 9 Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti. 10 Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se, 11 Govoreæi: Bog ga je ostavio, potjerajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti. 12 Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! pohitaj mi u pomoæ. 13 Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla! 14 A ja æu se svagda uzdati, i ponavljaæu hvale tebi. 15 Usta æe moja kazivati pravdu tvoju, svaki dan dobroèinstva tvoja, jer im ne znam broja. 16 Uæi æu u sili Gospoda Gospoda, i slaviæu samo tvoju pravdu. 17 Bože! ti si me uèio od mladosti, i do danas kazujem èudesa tvoja. 18 Ni u starosti i kad osijedjeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu tvoju natražju, svoj omladini silu tvoju. 19 Pravda je tvoja, Bože, do najviše visine; u velikim djelima, koja si uèinio, Bože, ko je kao ti? 20 Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio meðu živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. 21 Mnogo si me puta podizao i ponavljao utjehe. 22 I ja te hvalim uz psaltir, tvoju vjernost, Bože moj; udaram ti u gusle, sveèe Izrailjev! 23 Raduju se usta moja kad pjevam tebi, i duša moja, koju si izbavio. 24 I jezik moj svaki dan kazuje pravdu tvoju; jer su postiðeni i posramljeni koji mi traže zla.