1 Gospode Bože, spasitelju moj, danju vièem i noæu pred tobom. 2 Nek izaðe preda te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mojemu; 3 Jer je duša moja puna jada, i život se moj primaèe paklu. 4 Izjednaèih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao èovjek bez sile, 5 Kao meðu mrtve baèen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sjeæaš, i koji su od ruke tvoje daleko. 6 Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu. 7 Oteža mi gnjev tvoj, i svima valima svojim udaraš me. 8 Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaæi. 9 Oko moje usahnu od jada, vièem te, Gospode, vas dan, pružam k tebi ruke svoje. 10 Eda li æeš na mrtvima èiniti èudesa? ili æe mrtvi ustati i tebe slaviti? 11 Eda li æe se u grobu pripovijedati milost tvoja, i istina tvoja u truhljenju? 12 Eda li æe u tami poznati èudesa tvoja, i pravdu tvoju gdje se sve zaboravlja? 13 Ali ja, Gospode, k tebi vièem, i jutrom molitva moja sreta te. 14 Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraæaš lice svoje od mene? 15 Muèim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote tvoje, bez nadanja sam. 16 Gnjev tvoj stiže me, strahote tvoje razdiru me. 17 Optjeèu me svaki dan kao voda, stežu me otsvuda. 18 Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak.