1 Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako æe doæi iz pustinje, iz zemlje strašne. 2 Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru èini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju uèiniæu kraj. 3 Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muèi porodilja; zgurih se èujuæi, prepadoh se videæi. 4 Srce mi se smete, groza me poduze; noæ milina mojih pretvori mi se u strah. 5 Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove. 6 Jer ovako mi reèe Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi. 7 I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom. 8 I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noæ. 9 I evo doðoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reèe: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju. 10 Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što èuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam. 11 Breme Dumi. Vièe k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noæas? stražaru! šta bi noæas? 12 Stražar reèe: doæi æe jutro, ali i noæ; ako æete tražiti, tražite, vratite se, doðite. 13 Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noæivaæete, putnici Dedanski! 14 Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca. 15 Jer æe bježati od maèa, od maèa gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja. 16 Jer ovako mi reèe Gospod: za godinu, kao što je godina najamnièka, nestaæe sve slave Kidarske. 17 I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biæe malo; jer Gospod Bog Izrailjev reèe.