Egei Sasama Polha̱
Sa Korin O Kedia̱moko͡u
Nala̱ma Ne̱i̱
Tawale Ta̱
Pol e̱ sa Masedonia duo kile dalali, damale̱yodele i o sasa̱i̱, sa Korin tie kedia̱moko͡u haba kuguo ta nala̱ma ne̱i̱. Yobe, o Taitusha̱ sa Korinko͡u ile, dala dema, Polko͡u fogo͡u ilemo͡u be, sa ke̱ tie kedia̱me midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u gadi ke̱ fogo͡u mo͡u fi̱ boholo͡u iyode tobou kaha̱. Ke̱no͡u si o sasa̱i̱ ilo, fi̱ boholo͡u ili mei kedia̱ge wa, Pol e̱me ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-siadi-o mei, ogo͡u gai egei tobo͡u di oyade tawale i.
Kegei kaha̱ degemo͡u, fi̱ boholo͡u i o sasa̱i̱ kedia̱ hoho̱ degemabadomo͡u Polha̱ kuguo ko͟͡u kuhe nala̱ma ne̱i̱. Haba fi̱ boho͡u li mei o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u nala̱ma ne̱i̱be, e̱me ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-siadi-oyode tobolo͡u mo͡u nala̱i̱. E̱ dabai kagei kagei degedi ke̱ne nala̱i̱.
Ta̱ ta nala̱i̱be, sa Korin o kedia̱ge Yesuko͡u damale̱yodei o sasa̱i̱, bi mei kedia̱ dogo͡u gulamo͡u ko͡u tobou kaha̱ degemo͡u, Pol e̱ sele kefemabeedei tobolo͡u mo͡u nala̱i̱.
Polha̱ kuguo ko͟͡u nala̱i̱ kuoko͡u uwagedo ta̱be ko͡u gue, ni̱o͡u tawaibo͡u, ogo͡u gai egei tolo͡u suluguadi o kedia̱ ta̱ hobo͡u dudamabeede tobou, ni̱ damale̱yodei ke̱ makeiye domo͡u.
Kuguo 2 Korin ko͟͡umaha̱ ta̱ sibige̱ tano͡u tano͡u olo͡u fe̱i̱be kuhe̱:
Ta̱ Hiye 1–7
Polha̱ge dabai, Godiha̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-suluguadi-o kedia̱moko͡u ne̱i̱ ke̱ tama̱ dege tobou.
Ta̱ Hiye 8-9
Sa Korin o sasa̱i̱ kedia̱ sele kefema, damale̱yodele i o sasa̱i̱, sa Judia duo kile tie kedia̱moko͡u nela̱ba dia dalamabeedei.
Ta̱ Hiye 10–13
O ilo kedia̱ Pol susuga tobolo͡u imo͡u, sa Korin tie o kedia̱ne e̱moko͡u gofo͟͡u degele imo͡u, Polha̱ hagi̱ ke̱ do̱u̱susu.
Polha̱ge dabai, Godiha̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-suluguadi-o kedia̱moko͡u ne̱i̱ ke̱ tama̱ dege tobou
1
(Ta̱ Hiye 1–7)
A̱me Pol, Godi yo͟͡u tagaiyeno͡u a̱me Yesu Kelesuha̱ ta̱-bolofe̱i̱-mala̱-siadi-oyodema makai. A̱bo͡u, di mogo Timotibo͡u, ele kuguo ko͟͡u Godiko͡u damale̱yodei o sasa̱i̱ sa Korin tiebo͡u, haba Godiha̱ o sasa̱i̱, sa sa olo͡u fe̱i̱, sa Akaia* 1:1 Sa Korinbe sa hiye, sa Akaia duo kile delei. duo kile tiebo͡u ni̱moko͡u nala̱ma neli̱. Di Aye Godibo͡u, di Hiye O Yesu Kelesubo͡u dilie ni̱moko͡u habagugueiba, ni̱me bologua̱do dalamabadomo͡u.
Polha̱ Godiha̱ e̱ dogo͡u gudi ke̱ bolofe̱i̱yode tobou
Di Godiha̱ hu̱ hebele fogume. E̱me di Hiye O Yesu Kelesuha̱ e̱ Aye. E̱me di Aye, solo͡u do degedi midiho̱ kaha̱ e̱ obo͡u, dimoko͡u dede̱i̱ sasagiedi Godi. Ele hagi̱ dugumo͡u be, Godiha̱ elemoko͡u dede̱i̱ sasagiedi. Kegei kaha̱ degemo͡u, elene o hagi̱ dugulu ili kedia̱moko͡u dede̱i̱ sasagileno͡u. Godiha̱ elemoko͡u dede̱i̱ sasagiedi saga̱i̱ ke̱no͡u tefei, ele o hagi̱ dugulu kedia̱moko͡u dede̱i̱ sasagiedi. Hagi̱ hiyedo Kelesuha̱ dugu saga̱i̱ ke̱me elene dugulo idi saga̱i̱ ke̱no͡u tefeibe, Kelesuha̱ ele dogo͡u guomo͡u, elemoko͡u hiyedo dede̱i̱ sasagiei dala kuhe̱. Ele hagi̱ dugubabe, ke̱me mo͡u dugulo iyo mei. Ele ni̱ dogo͡u guoba, dede̱i̱ sasagie iligi, Godiha̱ ni̱ mamo͟͡uyadomo͡u. Damale̱do, ele hagi̱ dugudiye, ke̱no͡u si Godiha̱ elemoko͡u dede̱i̱ sasagieimo͡u be, elene ni̱moko͡u dede̱i̱ sasagieli. Kegeibasi, ni̱ne hagi̱, ele dugudi saga̱i̱ ke̱no͡u tefele dugubabe, ni̱ nele̱do dege dalagualeno͡u. Elege ni̱me nele̱ dege dalaledade tawali. Yobe, hagi̱ ele dugudi saga̱i̱ ke̱ ni̱ne dugudi kaha̱, Godiha̱ge dimoko͡u be tefeleno͡u dede̱i̱ sasagiledade tawali.
Mogo dia̱ma, ni̱ge ele sa Esia duo kile dalaguali, hagi̱ hiyedo dugulo delei ke̱no͡u tawama. Damale̱do, ele hagi̱ hiyedo duguo dalagualibe, nele̱ olo͡u fe̱i̱ mei degei. Elebe tofigile hafe̱i̱ degeidade tawale i. Damale̱do, elebe didio̱ o sa̱ degei, ta̱ sai fidi o tae o ke̱me toloyode tobo͡u mo͡u hagi̱ dugudi saga̱i̱ ke̱no͡u tefei, elene hagi̱ hiyedo kegei ke̱ dugulo i. Hagi̱ ke̱ dugu kaha̱ge, elebe olo͡u ele nele̱yeno͡u ta dalaguale saga̱i̱ duguli mei, Godiha̱ nele̱yeno͡u wolo͡u dalalesi bolo̱ dugu. E̱me tofigiei hagua̱giedi Godi. 10 Elebe ko͡u tolo hafe̱i̱ degeiye, ke̱no͡u si Godiha̱ figa̱ mugu. Habagene, elebe ke̱ degei saga̱i̱ kegeno͡u dugulo. Damale̱do, elebe Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ iligi, e̱ ele figa̱ molo͟͡udade tawali. 11 Kegei kaha̱, ni̱ge Godiha̱ ele dogo͡u guyedema diho̱ baga̱ tobo͡u ma. Kegeibasi, Godiha̱ o sasa̱i̱ su̱do kedia̱ diho̱ baga̱ tobolo͡u ke̱ duloba, e̱ ele habagugueba dogo͡u gulo. Kege degeiba, o sasa̱i̱ su̱do kedia̱ ke̱ duguoba, Godiko͡u bolofe̱i̱yode tobolo͡u ile.
Polha̱ge sa Korin o sasa̱i̱ kedia̱me ta ogo͡u gali mei
12 Ele hoho̱ degeli ko͟͡umaha̱ yobe ko͡u gue, ele fi̱ye tawalibe, ele sa sa olo͡u fe̱i̱ koko͡u ya ke̱ suluguadibe, elege Godiha̱ midiho̱ bolo̱do ke̱no͡u defe̱i̱do milo͡u gamo͡u suluguadi. Ni̱moko͡u ne, ele midiho̱ bolo̱dono͡u defe̱i̱do milo͡u ga idi. Midiho̱ ele milo͡u gadibe, ke̱me sa sibige̱ midiho̱ ke̱ mei. Midiho̱ ele milo͡u gadi ke̱me Godiha̱ habaguguei midiho̱ ke̱no͡u milo͡u gadi. 13 Ele kuguo ko͟͡u nala̱ma neli̱be, ni̱ sasale huso͟͡uma tawale saga̱i̱. Mogogou ta̱ mei, ta̱ sibige̱ olo͡u fe̱i̱be ni̱ tawale saga̱i̱. 14 Damale̱do, ma̱ ta̱ ilo, a̱ ni̱moko͡u ko͡u nala̱ma ne̱i̱ ke̱me ni̱ge sibige̱ defe̱i̱do ta tawali meiye, haba ni̱ olo͡u fe̱i̱ huso͟͡uma tawaibabe, Hiye O Yesuha̱ haguale sawisiei kelegebe, ele ni̱moko͡u hoho̱ degeiba, ni̱ne ke̱no͡u tefele elemoko͡u hoho̱ degeledade tawali.
15 A̱ge ni̱ elemoko͡u hoho̱ degele ilidade tawalemo͡u, ele ile ni̱ dugulamo͡u degei. Duguo fogo͡u ileba, haba boholo͡u ma̱ hagulugine, ni̱ duguo fogo͡u ba kuhe hagualamo͡u degei. Ni̱ hoho̱ degemabeedema, a̱ ni̱bo͡u de bolo̱u̱ kege gelegulamo͡u ko͡u degeiye fogou. 16 Damale̱do, a̱ sa Masedoniako͡u ilamo͡u degeibe, a̱ ni̱ ali duo kele duguloyodema kuhe ilamo͡u degei. Haba, boholo͡u ma̱ hagulugine, ni̱moko͡u hagua fele̱yodema kuhe ilamo͡u degei. Ni̱ a̱ dogo͡u guba, a̱ sa Judiako͡u kuhe ileyodema fima̱i̱ye fogou. 17 A̱ ko͡u deyodema fogoube, a̱ fima̱i̱ bolo̱u̱ degemo͡u fogo͡u li meido. Ma̱ fima̱i̱be sa sibige̱ o ilo kedia̱ fima̱i̱ saga̱i̱ kegei mei. Degele meibo͡u, degelebo͡u debe a̱ ta tobo͡u diyo mei. 18 Godiha̱ e̱ degeleyodei ke̱me e̱ do̱u̱do degedi ke̱no͡u tefei, a̱ne a̱ degeleyode tobo͡u di ke̱me a̱ do̱u̱do degelamo͡u degedi. Degele meibo͡u, degelebo͡u debe a̱ ta tobo͡u diyo mei. 19 Godiha̱ dihi, Yesu Kelesuha̱ degei ta̱ ke̱me o Sailasbo͡u o Timotibo͡u eige ni̱moko͡u ko͡u hehegie tobo͡u mo͡u haguei, e̱ge degele meibo͡u, degelebo͡u de ta tobo͡u diyo mei. Kelesuha̱ e̱ degeleyode tobou ke̱me e̱ do̱u̱do degei. 20 Godiha̱ midiho̱ bolo̱ hegileyodema makai ke̱me Kelesu e̱ haguei kelegeno͡u damale̱do tama̱ degei kaha̱ degeimo͡u, di tewe, Godiha̱ degeleyodei ke̱me olo͡u fe̱i̱ damale̱do tama̱ degeiba, di dugulo ile. Kegei kaha̱ degemo͡u, di Godiha̱ ta̱ dulomo͡u be, dige Kelesuha̱ hu̱ya ke̱no͡u damale̱do-yode tobo͡u mamo͡u, Godiko͡u hoho̱bolo͡u idi. 21 Godi e̱no͡u degeiye, ifibe ni̱bo͡u eibo͡u de nele̱do dege dalagua. Yobe, Kelesube dibo͡u de dogo͡u guo dala kaha̱. Damale̱do, Godiha̱ge dibe yo͟͡u e̱ bidoyodema makai dalagua kuhe̱. 22 E̱ yo͟͡u e̱ makabe, Duo Bolofe̱i̱ ke̱ dimoko͡u ne̱i̱ kaha̱ge, dibe yo͟͡u e̱ biyodema hegili. Kegei kaha̱ di tawale ibe, bi olo͡u fe̱i̱, Godiha̱ dimoko͡u habage nele̱yodei ke̱ne e̱ nele̱dade tawale i.
Polha̱ sa Korinko͡u toto ili mei
23 Ta̱ a̱ ni̱moko͡u tobo͡u ladi ko͟͡ume damale̱do. Godi yo͟͡uno͡u tewe. A̱ sa Korinko͡u toto ili meibe, a̱ ni̱moko͡u hagi̱ nele̱ dafamo͡u kuhe fogou. 24 Eige ni̱ Kelesuko͡u totodo damale̱yodemabeedema fisilemo͡u tobolo͡u idiyo mei. Ni̱me Godiko͡u nele̱do dege damale̱yodema dala kehe̱. Eige ni̱ dogo͡u guba ni̱ hoho̱ degemabadomo͡u kuhe degeli.

*1:1 1:1 Sa Korinbe sa hiye, sa Akaia duo kile delei.