1 Bože osvetniče, Jahve, Bože osvetniče, pokaži se. 2 Ustani ti što sudiš zemlju, po zasluzi plati oholima! 3 Dokle će bezbošci, Jahve, dokle će se bezbošci hvastati? 4 Dokle će brbljati, drsko govoriti, dokle će se bezakonici hvastati? 5 Tlače narod tvoj, Jahve, i baštinu tvoju pritišću; 6 kolju udovicu i pridošlicu, sirotama život oduzimlju 7 i govore: “Jahve ne vidi! Ne opaža Bog Jakovljev!” 8 Shvatite, lude u narodu: bezumni, kad ćete se urazumiti? 9 Onaj što uho zasadi da ne čuje? Koji stvori oko da ne vidi? 10 Onaj što odgaja narode da ne kazni - Onaj što ljude uči mudrosti? 11 Jahve poznaje namisli ljudske: one su isprazne. 12 Blago onom koga ti poučavaš, Jahve, i učiš Zakonu svojemu: 13 da mu mir udijeliš od nesretnih dana, dok se grob kopa zlikovcu. 14 Jer neće Jahve odbaciti naroda svojega i svoje baštine neće napustiti; 15 jer će se pravo dosuditi pravednosti i za njom će ići svi čestiti srcem. 16 Tko će ustati za me protiv zlotvora? Tko će se zauzeti za me protiv zločinaca? 17 Da mi Jahve ne pomaže, brzo bih sišao u mjesto tišine. 18 Čim pomislim: “Noga mi posrće”, dobrota me tvoja, o Jahve, podupire. 19 Kad se skupe tjeskobe u srcu mome, tvoje mi utjehe dušu vesele. 20 Zar je bezbožno sudište u savezu s tobom kad nevolje stvara pod izlikom zakona? 21 Nek' samo pritišću dušu pravednog, nek' osuđuju krv nedužnu: 22 Jahve mi je utvrda, Bog - hrid utočišta moga. 23 Platit će im bezakonje njihovo, njihovom će ih zloćom istrijebiti, istrijebit će ih Jahve, Bog naš.